Helena Petrovna Blavacka

Neuporedivi mistik XIX veka, rođena je u Rusiji, u gradu Jekaterinoslavu, negde oko ponoći između 11. i 12. avgusta 1831. godine. Mereno po uvaženim standardima, bila je plemićkog roda; njen otac bio je direktni po tomak grofa Hahna od Meklenburga, a mati joj je poticala od Andreja Fadejeva, prvog savetnika na carskom dvoru, i princeze Helene Dolgorukove; istražujući njen rodoslov do tančina, saznajemo da je Blavacka bila i potomak velikog vojvode Rurika, prvog zvaničmog vladara Rusije.

U skladu sa svojim staleškim položajem, Helena Petrovna je dobila temeljito i svestrano obrazovanje, ali je, isto tako, već u ranoj dobi ispoljila talente za mnoge stvari. Između ostalog, bila je toliko muzički nadarena da je gotovo virtuozno svirala klavir još od malih nogu. Imala je koncertne nastupe širom Evrope i svi su joj predviđali veliku muzičku karijeru. Međutim, zvezde su joj namenile drugu sudbinu.

Po udaji, 1849. godine, za N. V. Blavackog, državnog savetnika i viceguvernera Jerevana, Helena Petrovna krenula je na putovanja po Turskoj, Egiptu, Grčkoj, Francuskoj i drugim zemljama. Godine 1850. srela je jednog koptskog adepta i tad se nešto pokrenulo u njenom duhovnom svetu. Zatim, otprilike 1851. godine, u Londonu je susrela Mahatmu Morija, docnije nadaleko poznatog kao Učitelj M. Ovaj značajan susret bio je prelomni trenutak u životu Madam Blavacke, jer je Učitelj M. uočio kod nje veliki duhovni potencijal i uspeo da ga, takoreći, ustroji i dâ mu pravac delovanja. Sve ostalo što se potom dešavalo u životu Madam Blavacke, a što su danas znameniti događaji u duhovnoj istoriji sveta, temelji se na ovom susretu. Blavacka je, posle toga, nastavila sa putovanjima, tako da je, u periodu od 1851. do 1858. godine, proputovala Kanadu, SAD, Meksiko, Južnu Ameriku, Javu, Indiju, Tibet i druge zemlje, gde je bila inicirana u razna tajna društva i duhovne zajednice. Isto se dešavalo i u periodu od 1863. do 1866. godine, kada je putovala Kavkazom, obalom Crnog Mora, zatim Italijom i – kakvog li kurioziteta! – ubo- gom kneževinom Srbijom, koja je u to vreme bila, kao što je i danas, minoran politički faktor i jedva nešto više od puke etničke zajednice, ali zato prebogata zaboravljenim duhovnim predanjima i magijskim praksama.

Možda najznačajnije putovanje koje je Helena Petrovna preduzela bio je ponovni put na Tibet, 1868. godine, na koji je išla zajedno sa Učiteljom M-om. Tada je dobila ključeve tajnog znanja.

U Kairu, 1871. godine, Madam Blavacka je pokušala da osnuje spiritističko društvo, ali taj poduhvat nije uspeo.

Oktobra meseca 1874. godine, u Vermontu, upoznala je pukovnika Henrija S. Olkota, a nedugo iza toga i Viljema K. Džadža. Naredne godine, 1875., Madam Blavacka i pukovnik Olkot osnivaju Teozofsko društvo, ne kao novu religiju, već kao poseban način posmatranja Boga i sveta, a osnovni moto Društva je: ”Nema religije iznad istine.”

Godine 1876. pojavljuje se prvo značajno delo Madam Blavacke – Razotkrivena Izida, a zatim, nešto više od decenije kasnije, izlaze, po ocenama znalaca, tri njena najznačajnija spisa – na prvom mestu Tajna doktrina (1888), a zatim Glas tišine i Ključ teozofije (1889).

Od ovog autora