Klaus-Jirgen Grin

Nakon što je najpre stekao diplomu hemijskog labo-ranta, Klaus-Jirgen Grin (1957- ) je od 1983. do 1988. godine studirao filzofiju, matematiku, istoriju srednjeg i novog veka, kao i istoriju prirodnih nauka u Frankfurtu na Majni. Doktorirao je 1992. godine kod Alfreda Šmita na temu Šelingova filozofija prirode.

Kao asistent kod Matijasa Luc-Bahmana (Matthias Lutz-Bachmann) napisao je habilitacioni rad o filozofiji prirode u srednjem veku pod naslovom Od nepokretnog pokretača do pokretačke snage: panteistički karakter teorije impetusa u srednjem veku. U tom kontraverznom delu autor prvi put pokazuje da krajem srednjeg veka postoji duhovna bliskost sa panteizmom Geteovog doba. Knjiga govori o teškom poduhvatu u istoriji filozofije, da se razumljivom učini misao o principu stvaranja u prirodi. Habili-tacija je zaključena u zimskom semestru 1998/99 u Fran-kfurtu na Majni. Od tada je Grin docent fiozofije na Institutu za filozofiju u Frankfurtu na Majni. Do marta 2001. tamo je držao fakultetska predavanja s težištem na filozofiji prirode i filozofiji prosvetiteljstva. Od leta 2001. Klaus -Jirgen Grin je rukovodilac Filozofskog koledža za rukovodeće snage (www.philkoll.de) koji je on osnovao, a koji praktikuje primenu filozofskih metoda i programa u privredi.

Na studijama istorije filozofije, kao i iz iskustva sa interesovanjem za filozofiju u javnosti, Grin je stekao uverenje da je filozofija suštinski prosvetiteljstvo i kritika ideologije. Ona čoveka treba da upozna i sa tim da iz čistog bavljenja time šta o sebi, o drugima i o svetu misli, ne može stvarno da razume ko je i gde se nalazi. Čista analiza pojma ne vodi iz uskog prostora mišljenja. Potrebno je dodatno posmatranje materijalne baze živog postojanja. Ona se nalazi kako u ekonomiji društvene razmene materija, tako i u fizičkoj osobini čovekovog organa mišljenja.

To shvatanje filozofije za Grina je vezano sa zahtevom Slobodnog zidarstva. K-J Grin je od 1992. Slobodni zi-dar. Od 2002. godine je na mestu Velikog Besednika Velike Lože A.F.u.A.M.v.D. (Grossloge der Alten Freien und Angenommenen Maurer von Deutschland – Velikka loža drevnih, slobodnih i prihvaćenih zidara Nemačke). U raznim publikacijama i predavanjima o Slobodnom zidarstvu, on nastoji da izoštri svest za interkulturalni projekat prosvetiteljstva i da ukaže na značenje rituala. U svetu u kome se nacionalnosti, religije, kulture nalaze u stalnoj međusobnoj razmeni, one dolaze u konflikt sa smislom svoje uloge za pojedince. Slobodno zidarstvo za Grina predstavlja mogućnost da se oslabe traženja apsolutnosti često povezana sa nacijom, religijom i kulturom. Isto kao što je u Ložama Slobodnih zidara različitih staleža, religija i vlada sastajanje muškaraca na kraju Ancien Régime podstaklo demo-kratizaciju, tako ono može da deluje i protriv očvršćavanja kulturalnih osobenosti. Značaj Slobodnog zidarstva sastoji se u tome da ne poriče osobenosti, naročito u kulturama i religijama, ali da u ritualu i radu Loža pokaže osećaj za to da te, često do neprepoznatljivosti izmenjene ljudske po-trebe, u religiji i kulturi mogu tako različito da se izraze.

Od ovog autora