Omram Mihael Ajvanhov (Omraam Mikhaël Aïvanhov, 1900 – 1986) je rođen u Bugarskoj kao Mihail Ivanov. Godine 1959. posetio je Indiju, gde se upoznao sa indijskim svecom Nim Karoli Babom, koji mu je dao ime Omram. Od tada je poznat kao Omram Mihael Ajvanhov. Po povratku iz Indije, 1960, saopštio je učenicima u Francuskoj kako su mu indijski mudraci savetovali da promeni ime u Aivanhov, pri čemu je on sam izgovarao glas „h“.
U svojim predavanjima je dodatno objasnio da svaki glas u njegovom imenu ima svoju numerološku vrednost, a da je ukupna vrednost broj 72, što odgovara broju duhova zaštitnika koji štite našu planetu i njene stanovnike.
Inače, Mihail Ivanov je rođen u Srpcima (tadašnji vilajet Manastir u Otomanskoj imperiji), u selu nadomak Bitolja, Makedonija, u jednoj bugarskoj porodici. Njegov otac, Ivan Dimitrov, bio je trgovac, a njegova majka, Dolja, bila je religiozna žena, koja je svog sina posvetila Bogu još od njegovog najranijeg detinjstva. Poput većine Bugara koji su živeli u tom regionu Makedonije, i tamo bili preovlađujući etnički element, porodica Mihaila Ivanova bila je prisiljena da napusti svoj dom, budući prognana od strane grčke armije na kraju balkanskih ratova. Na kraju, porodica se smestila u Varni, u Bugarskoj. Kada je imao 17 godina, nakon što je proživeo detinjstvo puno odricanja, on je sreo učitelja Petra Dnova (1864-1944), osnivača univerzalnog belog bratstva. Godine 1937. Dnov mu je poverio misiju da širi njegovo učenje u Francuskoj. Tokom narednih 49 godina, on je razvijao učenje univerzalnog belog bratstva, održavši 5000 predavanja.
Ajvanhov je podučavao uglavnom u Francuskoj, a spiritualne centre je zasnovao u Bonfenu, Francuska i u Izgrevu, Bugarska, ali je takođe i dosta putovao, između ostalog u Švajcarsku (spiritualni centar Videlinata), u Kanadu, Sjedinjene američke države, Britaniju i Skandinaviju. Njegovo delo uključuje 44 džepna izdanja i 32 sabrana dela zasnovana na njegovim predavanjima, koja su najpre bila zapisivana, a zatim i snimana na audio i video trake.
Umro je 25. decembra 1986. godine u Frežiju, Francuska.
Centralna ideja
Ajvanhovljeva filozofija uči da svako, bez obzira na to kojoj rasi, religiji, socijalnom staležu pripada, može da uzme učešće u ostvarenju nove ere bratstva i mira na zemlji. Ovo se događa kroz ličnu transformaciju ličnost: kroz njen rat u savršenstvu i harmoniji sa božanskim svetom. Šta god da se zbiva, ona se neizostavno fokusira na što bolje ponašanje na zemlji. Ajvanhov uči da, kako bi postigao bolji život, čovek mora imati visok ideal: „Ako imate visok ideal, kao što je, na primer, doneti Carstvo Božije na zemlju, vi postižete sve što ste želeli, vi imate iskustvo obilja.
* * *
Omram Mihael Ajvanhov rođen je 31. Januara 1900. u siromašnoj porodici u jednom planinskom selu (Serbci) u Makedoniji. Njegov otac je putovao po čitavoj Bugarskoj, od Varne do Crnog mora, kako bi izdržavao porodicu, a Mihaela i njegovu braću je podizala majka uz pomoć bake, koja je bila babica i isceliteljka, sa kojom je Mihael imao veoma blizak odnos.
Priroda je za njega bila veoma značajna, pa su vatra, voda koja teče iz izvora, šarene niti, pesma ptica i penjanje uz visoko drveće imali za njega poseban značaj, toliki da je kasnije o njima govorio kao o izvorima svoje duhovnosti.
Kada mu je bilo sedam godina, izbio je rat i njegovo selo je spaljeno do temelja, a on je sa porodicom krenuo na dug i neizvestan put do Varne, gde je živeo njegov otac, koji je zatim, nepune dve godine nakon tog događaja, umro. Posle očeve smrti porodica je živela u velikom siromaštvu, pa je Mihael morao da radi od malih nogu, prvo kao šegrt kod lokalnog kovača.
Kao tinejdžer Mihael je ispoljio snažnu duhovnost i počeo da čita duhovne knjige prevedene na bugarski. Pored toga je praktikovao i meditaciju, gladovanje i vežbe disanja, te je tako u šesnaestoj doživeo svoje prvo duhovno buđenje, kada je začuo muziku sfera. Godine 1917. upoznao je svog učitelja Petra Danova u Varni i postao njegov učenik. Mihael je voleo muziku pa mu je njegov učitelj poklonio violinu.
Nakon studija u Sofiji, Mihael je postao profesor na koledžu, a 1934. i direktor koledža. Tih godina čvrsto se držao učenja Petra Danova, koje je bilo bremenito dubokim duhovnim iskustvima i značajnim istraživanjima.
Godine 1937, nespokojan zbog nadolazećeg komunizma, Petar Danov je poslao Mihaela u Francusku da širi njegovo učenje. Mihael je brzo naučio francuski pa je počeo da predaje u Sevru blizu Pariza. Poput drugih duhovnih inicijanata, prolazio je kroz periode patnje ali je uspevao da ih preobrazi u „drago kamenje”.
U nekih pedesetak godina održao je na hiljade besplatnih javnih predavanja i dao mnoštvo intervjua, prvo u Parizu a kasnije u glavnom centru Univerzalnog Belog Bratstva (Fraternité Blanche Universelle) u Bonfenu na jugu Francuske.
Godine 1959, brat Mihael, kako se još uvek zvao, krenuo je na prvo putovanje u Indiju gde je upoznao Nim Karoli Babađija. Pošto je doživeo duboku duhovnu i fizičku transformaciju, on mu je dao duhovno ime Omram. Nakon povratka u Francusku, njegovi učenici su primetili njegovu veliku sličnost sa Petrom Danovim, pa su ga spontano počeli oslovljavati sa „učitelju”.
On je, sa svoje strane, nastavio da podučava kako u Bonfinu tako i širom sveta, držeći govore i posećujući duhovna mesta. Kao čovek i kao učitelj, savršeno je vladao samim sobom, manifestujući božanski život u svakom trenutku, a njegova predavanja bila su prožeta mudrošću, ljubavlju, vitalnošću, humorom i čestitošću.
Do 1986. kada je umro, stekao je na hiljade poklonika širom sveta. Od tada se njegovo učenje proširilo na sve kontinente, a njegova predavanja prevedena su na 32 jezika. Mnogi poklonici posećuju Bonfen svake godine kako bi zajedno obavljali duhovni rad, a postoji još nekoliko centara na drugim mestima na planeti gde se praktikuju duhovne metode koje je podučavao.
