Oružjem protiv otmičara II – deset neuspešnih operacija oslobađanja talaca

Autori dr Željko Mojsilović i mr Dragan Džamić su pripremili rukopis pod nazivom: „Oružjem protiv otmičara (II) – deset neuspešnih operacija oslobađanja talaca“.

Radi se o originalnom delu autora koje predstavlja logični nastavak njihovog prethodno publikovanog praktikuma: „Oružjem protiv otmičara (I): 10 najuspešnijih operacija oslobađanja talaca“ i u kojem se ovaj put, za razliku od prethodnog, daje sintetizovano i uopšteno saznanje o neuspešno izvedenim operacijama oslobađanja talaca.  Konkretno, autori su se poduhvatili veoma obimnog i odgovornog posla da, nakon prvog praktikuma, napišu i drugi pod nazivom: „Oružjem protiv otmičara (II): 10 neuspešnih operacija oslobađanja talaca“, a koji će biti veoma dobro prihvaćen od velikog broja čitalaca različitih usmerenja i zanimanja.

U ovom drugom praktikumu se široj i užoj (stručnoj) javnosti predstavljaju sistematizovana i uopštena saznanja iz loše prakse specijalnih antiterorističkih, odnosno protivterorsitičkih jedinica, tako što autori prikazuju njihovih deset neuspešno izvedenih operacija oslobađanja talaca, koje su, između ostalog, nastale i greškom službi bezbednosti, a gde je došlo do ugrožavanja života talaca i građana i u kojima je bilo nepotrebnih žrtava.

Proučavanjem i analizom opisanih slučajeva u ovom praktikumu, mogu se izvući pouke koje mogu biti od koristi snagama bezbednosti, a naročito jedinicama specijalizovanim za borbu protiv terorizma i njihovim rukovodiocima. Analiza navedenih operacija oslobađanja talaca ukazuje na nekoliko suštinskih i zajedničkih faktora koji su bili ključni za neuspešno okončanje krize i veliki broj poginulih talaca, a svakako faktor broj jedan je neadekvatno rukovođenje operacijom oslobađanja talaca.

Praktikum je nastao kao rezultat višegodišnjeg analitičkog rada autora i marljivog sakupljanja građe iz stranih i domaćih izvora. Pored talačkih situacija o kojima je bilo pisano, u praktikumu su predstavljene i neuspešne operacije oslobađanja talaca o kojima se u javnosti (domaćoj i stranoj) do sada malo znalo ili nisu bile tako detaljno obrađene iz stručnog ugla. To se, pre svega, odnosi na dve operacije upada u otete vazduhoplove na aerodromima u Larnaki (1978) i Malti (1985), koje je izvela specijalna jedinica vojske Egipta „Unit 777“ (As Saika) u kojima je poginulo 70 osoba, kao i na operaciju jedinica vojske Kolumbije u oslobađanju talaca iz palate pravde u Bogoti (1985), u kojoj je stradalo oko 100 ljudi (talaca, vojnika, otmičara).

Upravo analize ovih tragičnih događaja daju poseban značaj praktikumu i njegovu upotrebljivost istraživačima koji budu dalje radili na temama iz ove oblasti.

Treba napomenuti i podatak da praktikum sadrži 115 fotografija koje se odnose na obrađene neuspešne talačke situacije (fotografije objekata, terorista i otmičara, talaca, osoba i jedinica koje su učestvovale u rešavanju kriza), što svakako upotpunjuje autentičnost, vrednost i zanimljivost praktikuma. Ovoj vrednosti doprinosi i činjenica da su u prilogu svake od analiziranih operacija ukratko predstavljene i terorističke grupe i organizacije (šest naslova) koje su izvele otmicu, kao i specijalne jedinice koje su učestvovale u rešavanju talačke situacije (sedam naslova).