Ninđucu, koji se danas u Japanu naziva još i ninpo, čini skup strategija i taktika nekonvencionalnog rata, razne oblike gerilske borbe i špijunaže za koje su tradicionalno unajmljivani ratnici ninđe. U nekim tradicionalnim japanskim školama ninđucu je posebna disciplina koja se praktikuje uporedo sa konvencionalnim borilačkim veštinama, uz kenđucu, buđucu i druge.
Ninđe su bile neobično vešte u maskiranju, nevidljivom prodiranju u protivničke redove, špijunaži i kontrašpijunaži.Zbog svoje sklonosti ka magijskim tehnikama i negovanju duhovnih vrednosti, razlikovale su se od više ratnički opredeljenih samuraja, a njihova veština ninđucua prenosila se u školama skrivenim od očiju javnosti – oslanjajući se na šifrovana uputstva u super tajnim spisima.
Otkrivajući vezu između ninđi i jamabušija – monaha ratnika s razvijenim nadljudskim moćima – ti tajni spisi jasno pokazuju da je staza ninđi verodostojna duhovna praksa, odnosno staza samoostvarenja.
Šoninki, koji s delima Bansenšukai, Ninpiden i Ninpo Hikan čini dragocenu pisanu zaostavštinu ninđi, napisao je učitelj Natori Masazumi. Taj izvorni tekst – osim što predstavlja čitaocu sve aspekte veštine skrivanja i prerušavanja, preživljavanja u prirodi, špijunaže, fizičkih podviga snage i izdržljivosti – takođe sadrži i učenja o meditaciji, kontroli osećaja, razvijanju psihičkih moći i upotrebi magijskih čini.
Recenzije
Još nema komentara.