Dušanka briznu u plač. Ivan se spusti u fotelju uz tresak federa; kao da se polomiše od njegove mučne težine. Ne kaje se što joj je rekao istinu i ne potresa ga njen plač.
Dušanka jecajući progovori: „Nije pisac… nije… Ja sam rekla. Ja sam za sve kriva!“ – zagrcnu se.
Federi zacvileše, Ivan se pribi uz naslon fotelje da se uvuče u njega, u morsku travu, u dlake koje vire iz procepotine, da se pretvori u te sive vlati i konjske dlake da ne čuje: Meni je Milena rekla da si ti rekao… da će ta nesreća sa Rusima da traje sto godina… kao neka crkvena svađa… A ja sam rekla Mišku da si ti to rekao… Uplašila sam se za njegov život, on radi u Udbi i, kad Rusi dođu, prvo će njih, njega. A nemci su mu ubili Nađu i Boru… Imam dva groba u kući, ne mogu i treći.. Ja sam mu rekla: Sine Miško beži iz te proklete Udbe, jer će svađa sa Rusima da traje sto godinsa, Rusi su velika sila, ima da vas sve zbrišu. A on poblede, pa me upita: Ko ti je, mama, rekao, da će naš sukob sa Rusima da traje sto godina? I da će oni da pobiju sve koji su za Tita. Prebledeo kao zid i drhti mu brada… Moram sve da ti ispričam… Ja mu kažem: Ivan mi je rekao. I kažem, Ivan je pametniji i od tvog oca, Ivan je po pameti bio prvi u našoj generaciji i Đačkoj četi… A robijao je kao komunist, bio je Bogdanov šurak, prijatelj Petra bajevića i zna šta je komunistička politika… Zna dobro ko su Staljin i Tito. A Miško me prekide: Kaži tačno šta je rekao za Tita. Pa ništa nije rekao za Tita. On mi ne veruje. Ja mu kažem: Kunem se u tebe, sine, da Ivan ništa ružno nije rekao za Tita. A vidim, Miško mi ne veruje, grize usne. Eto tako je to bilo…
Posle dužeg ćutanja Ivan reče: To znači, Dušanka, da je mene Miško uhapsio – prećuta: Na tvoju fdostavu, pa dodade: Sada je sve jasno. I kasno.
Recenzije
Još nema komentara.