STRES naš nasušni

STRES naš nasušni – iskustveni model stresa

Psihologija, psihijatrija i psihoterapija su profesije, ali svakako postoje ljudi kojima se ove discipline najpre jave kao san, želja i misija, pre nego što će postati poziv i java. Prilično mnogo vremena trebalo bi da prođe pre nego što neko postane obučeni i stručni psiholog, psihijatar ili psihoterapeut, ali ono što mi često zaboravljamo to je da neki ljudi za ove struke poseduju prirodan zov i dar. Svi autori analitičke i dubinske psihologije znaju da je introspekcija (odnosno, introspektivnost) dragocena osobina, ili crta ličnosti, koja na vreme ukaže na sklonost psihološkim dubinama i duhovnosti. Takođe, bića koja su u životu relativno rano dotakla egzistencijalne sitacije samoće, straha, užasa i borbe, veoma brzo dođu do same suštine i smisla svoga (i tuđeg) postojanja. Njihov put ka smislu života bitno je skraćen, a put kojim idu, čak kad je u pitanju i duševni mrak, ili egzistencijalna tama, ubrzo postane sasvim dobro osvetljen. Kada se ove dve stvari spoje, odnosno kada se prirodni dar i sklonost introspekciji povežu sa tragičnim (graničnim) iskustvom životnog svetovnog iskušenja, dobija se otvoren put ka samoostvarenju i velika nada da trajanje na zemlji i u ovom telu u kome smo, ne mora da bude uzaludno…