Učenje Omrama Mihaela Ajvanhoa
Omram Mihael Ajvanhov rođen je 31. Januara 1900. u siromašnoj porodici u jednom planinskom selu (Serbci) u Makedoniji. Njegov otac je putovao po čitavoj Bugarskoj, od Varne do Crnog mora, kako bi izdržavao porodicu, a Mihaela i njegovu braću je podizala majka uz pomoć bake, koja je bila babica i isceliteljka, sa kojom je Mihael imao veoma blizak odnos.
Priroda je za njega bila veoma značajna, pa su vatra, voda koja teče iz izvora, šarene niti, pesma ptica i penjanje uz visoko drveće imali za njega poseban značaj, toliki da je kasnije o njima govorio kao o izvorima svoje duhovnosti.
Kada mu je bilo sedam godina, izbio je rat i njegovo selo je spaljeno do temelja, a on je sa porodicom krenuo na dug i neizvestan put do Varne, gde je živeo njegov otac, koji je zatim, nepune dve godine nakon tog događaja, umro. Posle očeve smrti porodica je živela u velikom siromaštvu, pa je Mihael morao da radi od malih nogu, prvo kao šegrt kod lokalnog kovača.
Kao tinejdžer Mihael je ispoljio snažnu duhovnost i počeo da čita duhovne knjige prevedene na bugarski. Pored toga je praktikovao i meditaciju, gladovanje i vežbe disanja, te je tako u šesnaestoj doživeo svoje prvo duhovno buđenje, kada je začuo muziku sfera. Godine 1917. upoznao je svog učitelja Petra Danova u Varni i postao njegov učenik. Mihael je voleo muziku pa mu je njegov učitelj poklonio violinu.
Nakon studija u Sofiji, Mihael je postao profesor na koledžu, a 1934. i direktor koledža. Tih godina čvrsto se držao učenja Petra Danova, koje je bilo bremenito dubokim duhovnim iskustvima i značajnim istraživanjima.
Godine 1937, nespokojan zbog nadolazećeg komunizma, Petar Danov je poslao Mihaela u Francusku da širi njegovo učenje. Mihael je brzo naučio francuski pa je počeo da predaje u Sevru blizu Pariza. Poput drugih duhovnih inicijanata, prolazio je kroz periode patnje ali je uspevao da ih preobrazi u „drago kamenje”.
U nekih pedesetak godina održao je na hiljade besplatnih javnih predavanja i dao mnoštvo intervjua, prvo u Parizu a kasnije u glavnom centru Univerzalnog Belog Bratstva (Fraternité Blanche Universelle) u Bonfenu na jugu Francuske.
Godine 1959, brat Mihael, kako se još uvek zvao, krenuo je na prvo putovanje u Indiju gde je upoznao Nim Karoli Babađija. Pošto je doživeo duboku duhovnu i fizičku transformaciju, on mu je dao duhovno ime Omram. Nakon povratka u Francusku, njegovi učenici su primetili njegovu veliku sličnost sa Petrom Danovim, pa su ga spontano počeli oslovljavati sa „učitelju”.
On je, sa svoje strane, nastavio da podučava kako u Bonfinu tako i širom sveta, držeći govore i posećujući duhovna mesta. Kao čovek i kao učitelj, savršeno je vladao samim sobom, manifestujući božanski život u svakom trenutku, a njegova predavanja bila su prožeta mudrošću, ljubavlju, vitalnošću, humorom i čestitošću.
Do 1986. kada je umro, stekao je na hiljade poklonika širom sveta. Od tada se njegovo učenje proširilo na sve kontinente, a njegova predavanja prevedena su na 32 jezika. Mnogi poklonici posećuju Bonfen svake godine kako bi zajedno obavljali duhovni rad, a postoji još nekoliko centara na drugim mestima na planeti gde se praktikuju duhovne metode koje je podučavao.
