Тата није помоћник. Он је незаменљив део детињства.
Сачекај маму. Мама то боље зна. Тата ради.
Многи од нас су одрастали уз овакве реченице. Дуго се веровало да је улога оца пре свега да обезбеди породицу, да ради, да буде ослонац, да брине о материјалној сигурности.
И то јесте важан део очинства. али није једини.
Детету није потребан само отац који ће му обезбедити живот. Потребан му је отац који ће бити део тог живота.
Присутност се не мери сатима
Многи очеви носе осећај кривице јер не проводе довољно времена са својом децом. Међутим, деци није увек потребно више времена. Потребно им је више присутности. Петнаест минута искрене игре, разговор пред спавање, заједничка вожња бициклом, читање приче, загрљај после тешког дана.
То су тренуци које деца памте. Не зато што су велики, већ зато што су њихови.
Очинство почиње много пре прве игре
Веза између тате и детета не почиње онда када дете прохода. Она почиње много раније. Када отац први пут чује откуцаје бебиног срца, када разговара са бебом док је још у мамином стомаку, када први пут узме своје дете у наручје.
Сваки тај тренутак гради однос. Не мора тата све да зна, не мора све да уради савршено. Довољно је да буде ту.
Управо зато је важно да се очеви од самог почетка укључе у негу и бригу о детету, јер тако постепено граде блискост и самопоуздање у својој родитељској улози.
Дете не треба савршеног тату
Многи очеви кажу: Боље то ради мама. Не знам ја то. Плашим се да не погрешим.
Истина је да ниједан родитељ не добија упутство. Сви учимо. И маме. И тате.
Детету није важно да ли је пелена савршено намештена. Или да ли је прича испричана без грешке. Важно му је да осети: Тата је са мном.
Зашто је тата толико важан?
Када је отац емоционално присутан, дете добија много више од лепих успомена. Осећа већу сигурност, развија самопоуздање, лакше се носи са изазовима, боље разуме своје емоције. Учи како изгледа поштовање, како изгледа сарадња, како изгледа љубав.
Истраживања показују да деца чији су очеви активно укључени у њихово одрастање чешће развијају боље самопоштовање, лакше успостављају односе са другима, имају већу унутрашњу мотивацију и боље се сналазе у школи и новим животним ситуацијама.
Тата је модел односа
Деца не уче само из онога што им говоримо. Она уче из онога што свакодневно виде – када отац са поштовањем разговара са мајком, када уме да се извини, када покаже нежност, када призна грешку. Дете учи шта значи бити човек.
Синови кроз тату често граде представу о томе какав мушкарац желе да постану. Ћерке кроз њега уче како изгледа однос у ком постоје поштовање, сигурност и брига. Зато улога оца није само у васпитању. Она је у сваком односу који дете једног дана буде градило.
Најлепше успомене не коштају ништа
Деца неће памтити најскупље играчке. Памтиће како сте правили тврђаву од ћебади, како сте заједно учили да возите бицикл, како сте их носили на раменима, како сте их тапшали када су плакала, како сте били ту.
Управо се у тим малим тренуцима гради осећај сигурности који остаје читавог живота.
Шта сваки тата може да уради већ данас?
Не требају велики гестови. Довољни су мали кораци.
Играјте се.
Без телефона. Без журбе.
Разговарајте.
Питајте како је прошло у школи. Али питајте и: Како си се данас осећао?
Загрлите дете.
И онда када је весело. И онда када погреши.
Будите пример.
Деца највише уче гледајући вас.
За крај…
Детету су потребна оба родитеља. Очева присутност није замена за мајчину – она је незаменљив део дететовог одрастања. Она није споредна, већ је један од темеља на којима дете гради сигурност, самопоуздање и однос према свету.
Добар тата није онај који никада не погреши. Ни онај који увек зна прави одговор. Добар тата је онај који је присутан, тако да детету сваког дана покаже: Важно ми је што си ту.
Јер деца не памте савршене очеве. Памте како су се осећала поред њих.
Застаните на тренутак…
Размислите:
- Да ли моје дете зна да увек има моје време?
- Када смо последњи пут радили нешто само нас двоје?
- Да ли ће се једног дана сећати више онога што сам му купио или онога што смо заједно проживели?
Понекад управо одговори на ова питања промене начин на који гледамо очинство.
