Радне навике се не уче преко ноћи – оне се граде сваког дана
Опет морам сто пута да га подсећам.
Никада сам не седне да уради домаћи.
Све одлаже за последњи тренутак.
Многи родитељи препознаће се у овим реченицама. Када дете избегава обавезе, лако је помислити да је лењо, неодговорно или недовољно заинтересовано. Али у већини случајева проблем није у детету. Проблем је што очекујемо да ће радне навике доћи саме од себе. Међутим, оне се не појављују једног дана. Оне се граде – полако, стрпљиво и свакодневно.
Радне навике почињу много пре школе
Често чујемо родитеље како кажу:
Када крене у школу, онда ће се уозбиљити.
Међутим, радне навике не почињу првим домаћим задатком. Оне почињу много раније –
када двогодишње дете врати играчке на место, када четворогодишњак помогне да се постави сто, када шестогодишње дете само навуче пиџаму и припреми ранац за сутра…
Сваки од тих малих корака учи дете нечему много важнијем од самог задатка. Учи га да је нормално да свако има своје обавезе и да је труд део свакодневног живота. Управо зато се радне навике развијају постепено и ослањају се на навике које се формирају још у најранијем детињству.
Деца не раде оно што им говоримо. Она раде оно што виде.
Замислите две ситуације.
У првој родитељ каже: Угаси телевизор и иди да учиш. Док он сам наставља да гледа серију.
У другој родитељ каже: Сада је време за обавезе. Дете седа да ради домаћи, а родитељ отвара своје папире, чита књигу или завршава пословне обавезе.
У којој ситуацији дете лакше прихвата обавезу?
Деца уче посматрајући. Наш пример често има много већи утицај од наших речи. Зато није довољно да говоримо о раду. Потребно је да га живимо.
Зашто деца избегавају обавезе?
Када дете каже нећу, мрзи ме, после ћу, најчешће не говори да не жели да буде одговорно. Можда не зна одакле да почне. Можда је задатак превише тежак. Можда се плаши да неће успети. Или му је тренутно игра занимљивија.
Дете природно бира оно што му доноси тренутно задовољство. Зато је улога родитеља да му помогне да постепено развије способност да понекад изабере оно што је важно, чак и када није најзабавније. Односно, то је постепен прелазак са принципа тренутног задовољства ка прихватању обавеза и реалности.
Радне навике се не граде казном
Понекад родитељи верују да ће строжија правила донети брже резултате. Међутим, радне навике се не граде страхом. Оне се граде понављањем, доследношћу, рутином и стрпљењем.
Када дете сваког дана има сличан распоред, лакше прихвата да после игре долази време за обавезе. После извесног времена више није потребно подсећање. Навика преузима улогу мотивације.
Шта родитељ може да уради?
Не постоји чаробна реченица која ће натерати дете да заволи обавезе, али постоје ствари које доказано помажу.
Поставите јасну рутину
Деца воле предвидивост. Када знају да после ручка следи домаћи, а после домаћег игра, мање је преговарања.
Дајте детету одговорност
Не радите оно што може само. Чак и ако ће му требати више времена. Самосталност се не учи слушањем. Она се учи вежбањем.
Похвалите труд, а не само резултат
Уместо Браво, добио си петицу покушајте Видела сам колико си се трудио. Таква похвала гради истрајност.
Будите доследни
Ако се правило мења сваки дан, дете не зна шта се од њега очекује. Доследност није строгост. Она детету пружа осећај сигурности. Управо су доследност, самосталност, планирање времена и мотивација темељи развоја радних навика.
Да ли је домаћи задатак дететова или родитељска обавеза?
Ово је једно од питања које често постављам родитељима.
Ако сваког дана седимо поред детета, диктирамо, исправљамо, подсећамо и завршавамо задатке уместо њега, шта оно учи? Да је учење наша, а не његова одговорност. Наравно да је детету потребна подршка. Међутим, подршка није исто што и преузимање одговорности. Понекад је највећа помоћ управо то што верујемо да дете може само.
Радне навике нису само за школу
Када говоримо о радним навикама, многи одмах помисле на оцене. Међутим, њихова вредност је много већа. Дете које научи да заврши започето, да организује своје време, да преузме одговорност за своје обавезе,… гради вештине које ће му бити потребне током читавог живота.
Не знамо чиме ће се једног дана бавити. Али знамо да ће му истрајност, одговорност и самосталност бити потребни без обзира на професију коју изабере.
За крај…
Радне навике не настају преко ноћи. Оне се не стварају виком, нити сталним подсећањем. Оне се граде стрпљењем, поверењем и свакодневним малим корацима – свако могу сам.
То су темељи на којима дете постепено гради одговорност – не само за школу, већ и за живот.
Застаните на тренутак…
Пре него што наставите са својим даном, размислите:
- Да ли моје дете има прилику да преузме одговорност примерену свом узрасту?
- Да ли му чешће помогнем него што је заиста потребно?
- Да ли својим примером показујем однос према раду који бих волео или волела да усвоји?
Понекад управо мали кораци које направимо данас постају велике навике сутра.
Позив родитељима
У оквиру Простора психолошке подршке деци, адолесцентима, одрасле и породице РАСТИОНИЦА разговарамо о свакодневним родитељским изазовима, учимо практичне вештине комуникације и заједно тражимо начине да однос са децом буде испуњен више разумевањем, а мање борбом.
Од септембра почиње нови циклус онлајн психолошких радионица.
Kontakt: Nataša Novoselac, natasa.novoselac@gmail.com i 063/7094231
