Школски (не)успех – да ли оцене говоре све о нашем детету?
Колико си добио?
То је често прво питање које поставимо детету када се врати из школе.
Ређе га питамо: Како си се данас осећао? Шта си ново научио? Шта ти је било занимљиво?
Не зато што нам то није важно. Већ зато што смо и сами одрастали у уверењу да је добра оцена најбољи доказ успеха.
Али, да ли је заиста тако?
Када успех постане број
У школи се успех најчешће мери оценама. Оне су важне. Дају повратну информацију о томе шта је дете савладало и шта још треба да учи. Међутим, оцена никада не може да покаже све. Не говори колико се дете трудило. Не говори колико је било упорно. Не говори да ли је савладало страх да одговори пред одељењем. Не говори да ли је помогло другу или научило нешто што ће памтити читав живот.
Када успех сведемо само на број, лако заборавимо да је свако дете много више од свог школског постигнућа. Школски успех је сложен феномен на који утичу породица, школа и личне карактеристике детета, а не само количина наученог градива.
Да ли је четворка неуспех?
Често чујем родитеље како кажу: Може он и боље. Штета што није пет. Само још мало да се потруди.
Наравно да желимо да наше дете напредује, али понекад, у жељи да га мотивишемо, несвесно му шаљемо поруку да оно што је постигло није довољно. Тада дете не осећа понос, осећа да мора још и још и још.
Временом може почети да верује да ће бити довољно добро тек онда када буде савршено. Међутим, савршенство није циљ детињства. Циљ је да дете заволи учење, да развија своје способности и да постепено гради поверење у себе.
Зашто нека деца губе мотивацију?
Мало дете непрестано поставља питања, истражује, испробава, жели да сазна. А онда, негде успут, код неке деце та радозналост почне да нестаје. Не зато што више не желе да уче, већ зато што учење почињу да повезују са притиском, страхом од грешке или осећајем да никада нису довољно добра.
Понекад су очекивања превисока, понекад циљеви нису реални, понекад дете не види смисао у ономе што учи, а понекад једноставно изгуби веру да може да успе.
Зато је важно да родитељи не траже само разлог у лењости, већ да покушају да разумеју шта се крије иза губитка мотивације. На мотивацију утичу интересовања, циљеви, самопоуздање, породична очекивања, правећи разлику између спољашње и унутрашње мотивације.
Награда није исто што и мотивација
Ако добијеш петицу, добићеш нови телефон.
Ако поправиш оцене, идемо на путовање.
Ове реченице могу краткорочно да подстакну дете. (спољашња мотивација) Али, шта се дешава када награда изостане?
Када дете учи само због поклона, лако изгуби интересовање за само знање. Много је вредније када учи зато што осећа радозналост. (унутрашња мотивација) Зато што жели да разуме, зато што ужива у томе што нешто ново уме.
Управо та унутрашња мотивација остаје и онда када нема награде.
Неуспех није крај приче
Сваки ученик ће једном добити лошу оцену. Свако ће некада погрешити. То није проблем. Проблем је ако из једне оцене извуче закључак: Ја нисам паметан. Мени ово не иде. Нема смисла да покушавам.
Деца не одустају зато што су неспособна. Много чешће одустају зато што престану да верују да могу. Зато је важно да им помогнемо да неуспех доживе као искуство, а не као доказ сопствене вредности.
Шта родитељ може да уради?
Не можемо учити уместо детета, али можемо створити окружење у ком ће му бити лакше да учи.
Похвалите труд
Не само резултат.
Питајте како се осећа
Не само коју је оцену добило.
Помозите му да постави реалне циљеве
Мали кораци воде до великих промена.
Разговарајте са школом
Учитељи и наставници нису противници. Они су савезници у развоју детета.
Верујте у њега
Понекад је родитељево поверење први корак ка томе да дете поново поверује у себе.
За крај…
Школски успех није само оцена у дневнику. Прави успех је када дете задржи радозналост, жељу да учи, веру у себе и осећај да његова вредност не зависи од једног броја.
Школа је важан део детињства, али није цело детињство. Оцене могу да покажу шта је дете научило у једном тренутку. Не могу да измере његову доброту, радозналост, упорност, креативност, емпатију, нити све оно што ће га једног дана учинити добрим човеком.
Застаните на тренутак…
Размислите о три питања:
- Да ли моје дете зна да сам поносан или поносна на његов труд, чак и када оцена није најбоља?
- Да ли више разговарамо о учењу или о оценама?
- Да ли моје дете осећа да га волим и онда када не успе?
Одговори на ова питања понекад су важнији од сваког школског извештаја.
Позив родитељима
У оквиру Простора психолошке подршке деци, адолесцентима, одрасле и породице РАСТИОНИЦА разговарамо о свакодневним родитељским изазовима, учимо практичне вештине комуникације и заједно тражимо начине да однос са децом буде испуњен више разумевањем, а мање борбом.
Од септембра почиње нови циклус онлајн психолошких радионица.
За све информације можете добити путем мејла natasa.novoselac@gmail.com и броја телефона 063/7094231
